Национални Центар за маркирање животиња основан је 1993. у оквиру Природњачког музеја у Београду. Основни задатак Центра је организовање праћења и проучавања кретања животиња на локалном, регионалном, континенталном и међуконтиненталном нивоу, применом трајних маркера. Поред кустоса Музеја, у раду Центра учествује и велики број спољних сарадника (професионални биолози, аматери, љубитељи природе).
Једна од најзначајнијих активности Центра је прикупљање и обрада информација о сеоби птица. У ту сврху користи се научна метода прстеновања птица, заснована на обележавању птица трајним маркерима – прстеновима. Поновни налази прстенованих птица, омогућавају одређивање главних миграторних коридора, како у Србији тако и на знатно ширем подручју. Прстенови су израђени од легуре алуминијума и на њима се налазе серијски број и име централе. У употреби је 11 различитих величина прстенова који одговарају различитим врстама и величинама птица. Прстеновање могу обављати само обучени прстеновачи са положеним одговарајућим испитом који Центар организује једном годишње.
Иако се прстеновање птица обавља континуирано целе године, најинтензивније је током пролећне и јесење миграције. О прстеновању птица на територији Србије води се детаљна евиденција која се односи како на податке о маркирању, тако и на њихове поновне налазе у иностранству. Евидентирају се и све нађене или ухваћене птице на територији Србије које носе прстен неког другог страног Центра. Од 1993. до данас прстеновано је преко 15.000 птица из 218 врста, а обрађено је више од 1.000 поновних налаза. Сваке године Центар публикује извештај о прстенованим птицама и њиховим налазима.
Од 1997. Центар је члан Европске уније за прстеновање птица (EURING – European Union for Bird Ringing), и сходно томе учествује и у неколико европских пројеката прстеновања птица.
Маркирање слепих мишева крилним маркерима врши се у Природњачком музеју од 1954, а у оквиру активности Центра од 1994. године. Осим маркирања прикупљају се и обрађују морфометријски подаци и информације о налазима маркираних слепих мишева, што омогућава сагледавање биономије и екологије појединих врста и/или популација. Маркери за слепе мишеве израђени су од легура алуминијума и имају облик отвореног цилиндра (C облик) са наставцима на слободним крајевима. У употреби су маркери 3 различите величине. Сваки маркер садржи име Центра, одн. Природњачког музеја, серију (A, B или C) и идентификациони број маркиране јединке. Прстеновање могу обављати само обучени прстеновачи са положеним одговарајући испитом који подразумева идентификацију врста слепих мишева, познавање безбедног манипулисања јединкама и познавање техника и метода маркирања слепих мишева, а такође и познавање законских основа заштите и очувања слепих мишева.
Маркирање се спроводи током периода када су слепи мишеви активни и најчешће ван својих склоништа како би се избегло узнемиравање. Маркирање у периоду размножавања се такође избегава. Вођење евиденције о маркираним јединкама и њиховим каснијим налазима врши се на сличан начин описан за птице. Годишње се просечно маркира око 400 примерака.
www.centarzamarkiranje.rs