Prirodnjački Muzej, Beograd

Национални Центар за маркирање животиња основан је 1993. у оквиру Природњачког музеја у Београду. Основни задатак Центра је организовање праћења и проучавања кретања животиња на локалном, регионалном, континенталном и међуконтиненталном нивоу, применом трајних маркера. Поред кустоса Музеја, у раду Центра учествује и велики број спољних сарадника (професионални биолози, аматери, љубитељи природе).

Једна од најзначајнијих активности Центра је прикупљање и обрада информација о сеоби птица. У ту сврху користи се научна метода прстеновања птица, заснована на обележавању птица трајним маркерима – прстеновима. Поновни налази прстенованих птица, омогућавају одређивање главних миграторних коридора, како у Србији тако и на знатно ширем подручју. Прстенови су израђени од легуре алуминијума и на њима се налазе серијски број и име централе. У употреби је 11 различитих величина прстенова који одговарају различитим врстама и величинама птица. Прстеновање могу обављати само обучени прстеновачи са положеним одговарајућим испитом који Центар организује једном годишње.

Иако се прстеновање птица обавља континуирано целе године, најинтензивније је током пролећне и јесење миграције. О прстеновању птица на територији Србије води се детаљна евиденција која се односи како на податке о маркирању, тако и на њихове поновне налазе у иностранству. Евидентирају се и све нађене или ухваћене птице на територији Србије које носе прстен неког другог страног Центра. Од 1993. до данас прстеновано је преко 15.000 птица из 218 врста, а обрађено је више од 1.000 поновних налаза. Сваке године Центар публикује извештај о прстенованим птицама и њиховим налазима.

Маркирање слепих мишева крилним маркерима врши се у Природњачком музеју од 1954, а у оквиру активности Центра од 1994. године. Осим маркирања прикупљају се и обрађују морфометријски подаци и информације о налазима маркираних слепих мишева, што омогућава сагледавање биономије и екологије појединих врста и/или популација. Маркери за слепе мишеве израђени су од легура алуминијума и имају облик отвореног цилиндра (C облик) са наставцима на слободним крајевима. У употреби су маркери 3 различите величине. Сваки маркер садржи име Центра, одн. Природњачког музеја, серију (A, B или C) и идентификациони број маркиране јединке. Прстеновање могу обављати само обучени прстеновачи са положеним одговарајући испитом који подразумева идентификацију врста слепих мишева, познавање безбедног манипулисања јединкама и познавање техника и метода маркирања слепих мишева, а такође и познавање законских основа заштите и очувања слепих мишева. Маркирање се спроводи током периода када су слепи мишеви активни и најчешће ван својих склоништа како би се избегло узнемиравање. Маркирање у периоду размножавања се такође избегава. Вођење евиденције о маркираним јединкама и њиховим каснијим налазима врши се на сличан начин описан за птице. Годишње се просечно маркира око 400 примерака. www.centarzamarkiranje.rs

Геонаслеђе је репрезентативни узорак геодиверзитета, одабран као посебна геолошка, геоморфолошка и педолошка вредност, са аспекта научног, едукативног, културног и економског значаја. Центар за заштиту покретног фонда геонаслеђа Србије основан је у Природњачком музеју 28. августа 2007. Преко рада Центра Музеј доприноси заштити геонаслеђа и афирмацији геонаука. Очување геолошких феномена, као јединствених и необновљивих природних ресурса, подразумева и свеобухватна истраживања, а збирке Музеја, које су међу најбогатијим и најстаријим у Србији, у том процесу су од непроцењивог значаја. У сарадњи са осталим сродним институцијама и надлежним министарствима, Центар организује низ активности чији резултати треба да буду основа за планирање и спровођење заштите геонаслеђа Србије. Међу најважнијим су: евидентирање података о геолошком материјалу из збирки Природњачког музеја, али и других институција које се баве геолошким истраживањима, као и геолошких локалитета (налазишта где је материјал сакупљен); категоризација и процена стања збирки и налазишта у природном окружењу; развој методологије у систему заштите и формирање мреже заштићених геолошких објеката; едукација локалних заједница о потреби и значају очувања геолошких природних феномена; сарадња са релевантним међународним институцијама и појединцима ради унапређења геозаштите и размене искустава.