Prirodnjački Muzej, Beograd

Како изгледа живот једне планине? Питање и лако и тешко, зависи како га посматрате и колико ваш поглед досеже у прошлост. Пре 260 милиона година планина Фрушка гора је као и многе друге планине данашње Европе представљала део морског дна великог и прастарог океана Тетиса. О томе нам говоре, стене и фосилни остаци накадашњег морског живља: корали, морски јежеви, шкољке, морски пужеви...
Много касније, пре око 80 милиона година Гора је живела живот тропског коралног спруда окупаног мезозојским сунцем. Еони су пролазили а околиш се мењао. Пре око 16 милиона година на место океана дошло је Панонско море. А корални спруд је прерастао у тропско острво на коме су расле палме, циметовци, фикуси, ловори, бројни тропски четинари, као и неке врсте дрвећа које данас више не постоје.
Ледено доба је такође оставило свој печат - исушило воде, оголило земљу и значајно променило околиш, а Фрушка гора је најзад у потпуности изронила на суво – постала је планина!

На изложби су приказане све фазе развоја Фрушке Горе као и преко 200 врста фосилизованих тропских биљака, давно изумрлих морских бескичмењака или крупних сисара који су некада крстарили степама Леденог доба.
Посетиоци ће имати јединствену прилику да се на неки начин зауставе испред планине и сагледају њен немерљиво дуг животни пут од некадашњег морског дна пре 260 милиона година до данашњег Црвеног чота и његових 539 м надморске висине. Фрушка гора можда није запањујуће висока планина али треба имати на уму да и даље расте!

О ауторима:
Др Иван Дулић регионални геолог, палеонтолог и палеопалинолог и његова супруга Миша Дулић, инжињер грађевине, годинама су изучавали и сакупљали стене и фосилне остатке биљака и животиња на Фрушкој гори. На тај начин сакупили су читав један летопис, књигу живота једне планине, чији почетак досеже 260 милиона година у прошлост. Изложба Рађање Фрушке горе, представља велико финале њиховог сакупљачког опуса. До сада изложба је гостовала у Новом Саду и Скопљу, а тренутно се налази у Београду у Галерији Природњачког музеја на Калемегдану.

Изложбу прати и пригодан каталог у коме се налазе фотографије изложених фосила, и у коме су на једноставан и свима разумљив начин објашњени компликовани геолошки и еволутивне процеси који су одувек били саставни део развоја ове планине.

На постављеним линковима, можете видети неколико интервјуа са Иваном Дулићем, аутором поставке

http://www.rts.rs/page/magazine/sr/story/2523/nauka/2873399/radjanje-gore.html

https://www.youtube.com/watch?v=-u15t68PV0s

https://www.astronomija.org.rs/mediji/intervjui/11748-intervju-sa-dr-ivanom-dulicem-autorom-izlozbe-radanje-gore